И цигла тежи да постане нешто више

Колико год да је нама у Војводини архитектура аустро-угарске културе блиска, толико смо били и задивљени, јер је много грандиозније и значајније, него што је то свима позната сецесија у деловима Новог Сада или Суботици.

Еклектизам као специфичан спој више стилова на једној грађевини, о ком смо слушали и читали пред полазак, одмах смо препознали. Многе зграде,  класичне четвороспратнице, грађене су тако што је сваки спрат другачијег стила: један ред прозора, украса око њих или на терасама је у једном стилу, други ред у сасвим другом и тако редом. Један свод је китњаст, са мноштвом спирала и цвећа, други има једноставан, раван завшретак.

 Први дан смо посетили прелепу Синагогу, која је по величини друга у свету, а прва у Европи. Грађевине које су нам привукле највише наше пажње су  базилика светог Стефана и зграда Парламента. Базилика светог Стефана саграђена је 1845. године. Део је урађен у византијском, четвороугаоном стилу, због чега се и зове базилика, а део у готском стилу. Два звоника висока су 96 метара, због чега је базилика једна од две највише грађевине у Будимпешти. Иако су мађари махом католичке вере, црква је грађена у византијско-православном стилу да би се тиме показало да је Стефан краљ из периода пре раскола хришћанске цркве. Парламент је заједно са Базиликом највиша грађевина у Будимпешти. Изградња је трајала од 1885. до 1904. године. Урађена је у неоготском стилу и налази се на самој обали Пеште. Колико је ова грађевина велика, схватили смо тек кад смо кренули да је заобилазимо, не бисмо ли јој угледали улаз, онај део који није окренут према Дунаву.

Споменици

Будимпешта је препуна споменика, од оних монументалних, готово застрашујућих у својој величини, на трговима и по тврђавама, до безброј скулптура по улицама. Међу споменицима најграндиознији је комплекс споменика на Тргу хероја у Пешти, а  најтеже је било доћи до Споменика слободе на цитадели на брду Гелерт. Посвуда по граду су скулптуре, од авангардних до духовотих, какве су скулптуре жандара, тротинетисте, али и једне зелене краве од картона, испред ресторана у Ваци-улици, крај које смо пролазили сваки дан.

Музеји

Као и сваки велики град, Будимпешта има много музеја. Одабрали смо највелелпнијиМузеј лепих уметности да у њега уђемо. Изненадила нас је дисциплина у њему. Свака просторија имала је чуваре, који те будно прате, не дозвољавају да носиш ранац, шушкаш, фотографишеш и слично. У свакој од кружно распоређених просторија у грађевини музеја смештена су платна  или скулптуре чувених европских уметника, у којима можеш да уживаш седећи на клупама на средини просторија. Но, толика пажња и мотрење чувара кваре свако уживање, па смо се и поред чувених сликара и велелепности простора осећали прилично непожељно.

Мостови

Мостови у Будимпешти су посебно лепи. Они повезују два дела града, Будим и Пешту, а сами по себи мала су архитектонска чуда. У својим апостолским шетњама по граду, прешли смо преко три моста, најближа центру: Ланчаног, Ержебет-моста и Сабадсаг-моста.

Ланчани мост је изграђен 1849. године и то је први стални прелаз преко Дунава у Будимпешти. Када је изграђен сматрао је једним од светских чуда.

Ержебет-мост

Ланчани мост