One Response »

  1. Сетила сам се како смо тражиле чувену посластичарницу „Жербо“. Било је баш комично. Наиме, у току дана смо имали своје активности везане за упознавање града и његових знаменитости. И заиста смо све обављале пешке и здушно. Увече, око 19 часова, обично сам ја ишла са девојкама и обилазиле смо радње у Ваци улици. Тражили су се поклони за маме, тате, браћу, сестре.
    Ја сам данима упорно тражила посластичарницу Жербо. Пошто је то један од мојих омиљених колача, хтела сам да га пробам у „оригиналу“. Имала сам адресу и мапу и све је изгледало сувише лако. Али, авај! Нас пет смо лутале и вртеле се стално у круг. Посластичарницу нисмо могле да нађемо! Да је била Славица са нама, било би другачије јер она увек зачас нађе шта год да тражимо. Знала сам да је то чувена посластичарница и да би требала да „боде очи“, али ништа. Последње вече смо рекли да се не враћамо док је не пронађемо! И…. Нађосмо је! Све време је била ту, а ми се вртеле око ње! Чак је толика да излази на две улице! Просто невероватно! Наручиоле смо жербо коцке и добош торту и науживале се! Овај колач којим се ми овде, у Србији, сладимо, заиста јесте жербо! Рецепт је исти!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>