Лајош Кошут

Вестима о фебруарској револуцији у Паризу револуционарни немир преселио на хабзбуршко тло, већ у фебруару избили су немири у Будимпешти, проширили се на Праг, а 13. марта 1848. дигао се и Беч.

Кошут Лајош (Илустрована енциклопедија)

Кошут Лајош је био мађарски политичар (Монок, 1802. – Турин, 1894.). Године 1848., за време Револуције, постао је  председник Националног комитета одбране и прогласио је независност Мађарске (1849) као и пад Хабзбурга. Он је био неоспорни вођа ове револуције. Највише се ослањао на средње и ниже племство и испрва се залагао за већу независност Угарске од Беча. Кошут је таква права одрицао осталим немађарским народима у Угарској, због овога је хрватски бан Јелачић посало цару своју војску у помоћ. У јесен 1848. године револуција у Мађарској под Кошутовим вођством прерасла је у борбу за потпуну независност, а угушиле су је удружене хабзбуршко-руске чете. Године 18489. је емигрирао у иностранство због пораза од стране Руса и одатле настављао борбу.

К. Лајош (Ларусова енциклопедија)

Занимљивости – Гарашанин и Л. Кошут

Лајош Кошут је после пораза преко Влашке побегао у Турску, а супруга са два сина му  је остала у Пешти под полицијском контролом. Ипак, успела је да измакне и обучена у аустријску униформу, доспела у Београд. Ту се обратила за помоћ Илији Грашанину, који јој је омогућио да под туђим именом и уз пратњу оде у Ниш , односно до границе. О томе сведоче и два Кошутова писма Грашанину, објављена 1893. у ,, Застави„. У другом од њих стоји:

“За мене је драгоцена вера да је спасење моје жене Вашом помоћи зрака божанског предсказања за оно братимље Вашег и мојег народа који су несрећни неспоразуми у прошлости тако горко помутили. То збратимље лежи у интересу слободе наших народа, исто тако као и унапређење његово, према мојим силама, ја сматрам – и као државник, из здраве политике, и као човек, уз најусрдније благородности – за један од најсветијих задатака мога живота“.

Извори:

1. Општа Ларусова енциклопедија у три тома, Земун, ЈРЈ, 2004.
2. Илустрована ернциклопедија, Историја, Београд, Вук Караџић, 1985.
3. Мала енциклопедија Просвета, Београд, 1959.
4. Државе света, Београд, Младинска књига, 2005.
5. http://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Maj98/1005/1005_6.HTM