Путовање је било незаборавно. Будимпешта очаравајућа. Негде сам прочитала да“ Када би Париз имао ноге, пешке би дошао да је види.“ И заиста је тако. Не знам да ли је лепша дању или ноћу. Сада  кад сабирам утиске неколико дана након путовања пред очима ми се појављују они мостови, Дунав, светла, излози, пријатељски настројени људи… Корачајући улицама нисам могла да не приметим дубок траг који је историја оставила на архитектури, менталитету…  По повратку мало сам се више позабавила истраживањем историје града.  Почела сам од основних, и већ познатих података. Главни град Мађарске у коме живи преко 1,7 милиона становника.  Град је настао Аустро-Угарском нагодбом из 1867. Када су спојена три дистрикта Будим и Обуда на десној обали Дунава и Пешта на левој обали.

         Настарија позната историја Будимпеште почиње оснивањем римског града Аквинкума 89. године, на месту келтске насеобине.  У близини тог места касне је настала Обуда. На месту данашње Пеште постојао је град ткз Супротни Аквинкум. Око 900. Године град освајају Мађари, да би касније био разрушен од стране Монгола. Када су Турци освојили већи део Балкана, освајили су и простор данашње јужне Мађарске. Битком на Мохачком пољу 1526. Године, која је подједнако важна и за нашу националну историју, Турци су освојили Пешту, а 1541. Будим. Будим је до тада био седиште краљевског двора, а касније турске резиденције. Пешту су освојили Хабзбуршки владари, који су омогућили даљи развој града. За време Хабзбурга, у Будимпешту стиже велики број Срба предвођених Арсенијем Чарнојевићем. Велики део се доселио у будимски Табан, а велики део и у Сентандреју.

      Многи споменици подсећају на историју другог светског рата. Тако смо, шетајући, наишли на споменик подигнут у знак сећања на жртве нацистичког геноцида током немачке окупације. Сада ми је жао што нисам усликала, али тада нисам знала шта тај споменик означава.

        Ту је и велелепни Трг Хероја који је обележје Будимпеште. Ту се налази споменик миленијуму, са статуама вођа седам  племена која су основала Мађарску, а ту су и друге статуе са битним ликовима из Мађарске историје.

      Последњи дан нашег боравка у Будимпешти био је 20. Август, Мађарски Национални Празник. Заправо, тог дана слављен је Свети Стефан( Иштван), први хришћански храљ Мађара. Проглашен је свецем 20. Августа 1083. Године од стране католичке цркве, а тек 2000. Године од стране православне цркве. Овом Свецу подигнутаје и велелепна базилика у Будимпешти која нас је све очарала својом величином и изгледом.