Вечити Јаков Игњатовић

Вечити Јаков Игњатовић

Током боравка у Будимпешти, обишли смо и Сентандреју која је током историје била стециште образоване групе људи како Мађара тако и Срба који су велики траг оставили у нашој култури.  Захваљујући упорности наставница, врло лако смо пронашли кућу човека који заузима изузетно место у српској књижевности- Јакова Игњатовића. Тражећи, из различитих извора, дошла сам до неких података везаних за његов  живот.

Жиг или удес –  мађарон

Рођен је у српској грађанској породици у Сентандреји 26.новембра 1824. године. Убрзо после његовог рођења умире му отац, па улогу васпитача преузима рођак Сима Игњатовић. На његово опредељење да буде писац, првенствено је утицао Сима Милутиновић Сарајлија, кога је упознао још као младић. Завршио је основну школу у Сентандреји, а гимназију у Пешти, где је и студирао права. Кратко време је био адвокат, и чим је избила Мађарска револуција 1848, узео је учешће на страни Мађара против Беча, због чега је после Мађарске капитулације морао побећи у Београд. Због тога се о друштвеном и политичком ставу Игњатовића доста писало. Чињеница је да је он био против контрареволуционарног вођства Срба и против аустријске хегемоније и бечког апсолутизма те је своје идеје смело и јавно заступао. У Београду је живео као новинар до 1850. Затим је путовао по свету. Био је уредник Летописа Матице Српске, велики бележник у Новом Саду. Од 1863. до 1879. радио је као адвокат и службеник у Даљу на патријаршком имању митрополије Горњокаловачке. Услед политичких размирица, остао је доследан пријатељ Мађара. Због тога је нападан као мађарон и био принуђен да живи одвојено  од српског друштва све до смрти. Умро је у Новом Саду 1889.

Написао је више патриотско-историјских романа који су се свиђали српској публици. Такви су: Ђурађ Бранковић, Краљевска снаха, приповетке Крв за род, Манзор и Џемила.

Он је творац реалистичког друштвеног романа код Срба. Његови најпознатији романи су: Чудан светВаса Решпект и Вечити младожења. У издавачком подухвату „Српска књижевност, роман“ чак два романа Јакова Игњатовића ушла су избор 50-ак романа: Вечити младожења и Васа Решпект.

 

испред куће Јакова Игњатовића

Вечити младожења

У вароши У. живео је… Тако почиње своју причу Јаков Игњатовић. То је прича… 

 

 

споменик Јакова Игњатовића испред родне куће у Сентандреји

Литература

  1. Јаков Игњатовић, Вечити младожења, Београд, Нолит, 1981.
  2. Јаков Игњатовић, Васа Решпект, Београд, Нолит, 1981.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>