Предање о пореклу, животу и смрти Сибињанинa

Предање о пореклу, животу и смрти Сибињанинa
  • истраживачки задаци: Легенде и веровања о Сибињанин Јанку у народној књижевности и усменом предању? Шта се прича о Јанковом пореклу и рођењу, животу и смрти?
  • извори – интернет: Јелка Ређеп, Јанко Сибињнин, Београд, Јанус, 2001; интернет издање: http://www.rastko.rs/rastko-hu/umetnost/knjizevnost/naslovi/SibinjaninJanko/index.html; Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, Београд, Нолит, 1969, стр. 678.
  • време и место: друга половина октобра 2010. самостално истраживање код куће, школска библиотека

Резултати истраживања

Ђорђе Сп. Радојчић каже да се код Срба у Средњем Подунављу јавља још у 15. веку књижевност која приказује повезаност српске и угарске књижевности.

Мотив о рођењу Сибињанина Јанка као ванбрачног сина деспота Стефана Лазаревића налазимо у неколико народних песама. Због тога се Србима чини још блискијим та крупна личност из угарске историје. Ту легенду помиње и Вук у свом Рјечнику уз одредницу Сибињанин Јанко. Познато је да је деспот Стефан Лазаревић био без деце, а Србија у његово време била је у сталној опасности од Турака. То је било згодноо да наш народ смисли да повеже два ватрена и храбра витеза: деспота Стефана и Сибињанин. Деспот је у народној машти добио дете и то храбро као што је и он сам. По тој легенди деспот је по повратку из Русије свратио у Будим и ту запао у око мађарским женама као леп и висок. Провео је ноћ с једном девојком из народа и зарекао је да, ако роди мушко дете, да му да име Јанко, а ако роди женско да јој да име Јања. Дао јој је царски прстен на растанку. Девојка је родила близанце Јанка и Јању.  Кад је Јанко одрастао инсистирао је да му мајка каже ко му је отац, она му је дала прстен, и Јанко се упутио у Србију, дирнут тиме што је царског рода. Јања је родила Секулу, по том предању, па се отуда у народним песмама стално помиње сестрић Јанка Сибињанина по имену Секула. прича се и да су њих двојица били изузетно лепи, а не само храбри.

Истовремено, постоји легенда код Мађара по којој је јанко Хуњади ванбрачни син угарског краља Жигмунда (Сигисмунда). Краљ је и дао породици Јанка имање и град Хуњади на управљање, па легенда у тој чињеници има утемељење. сматра се да је ова легенда о рођењу јанка настала одмах у 15. веку, и по сличности, пренела се у српску легенду: Жигмунд је замењен српским деспотом. Услова за преношење легенде из једне културе у другу има: и наш деспот и мађарски краљ су остали без потомака, те је њихова бездетност у легенди оправдана тиме што су имали потомка само ванбрачног. Због тога је тај потомак и славан.

 

родослов Хуњадијевих

Легендарно се уз Јанка Сибињанина помиње, па и у народним песмама, његов сестрић или нећак Секула.

За смрт Јанка Сибињанина не везује се много легенди. Знамо да је умро од куге после дуге и исцрпљујуће борбе с Турцима за Београд. Умро је у Земуну. Међутим, као што је његов живот био везан за борбе с Турцима, тако и легенда о смрти везује његову смрт за Турке. најчешће се помиње да је умро у боју од руке највећег турског јунака Ђерзелез Алије.

 

Функционална сазнања

Научни рад, иако није дугачак, Јелке Ређеп је тежак за читање. Зато сам користила махом закључке на крају рада. Већ из закључака јасно ми је било да постоје различите варијанте вероваеа и легенди и рођењу Јанка и да је потребно разликовати научно од легендарног. Лепше су легенде и предања зато што је уметничка истина увек мало лепша од стварности.

Наука често ни нема података, као што их нема о рођењу Јанка Сибињанина, али не сме се у научни истину мешати легенда зато што нема података. Код мађарских извора, сазнала сам, један је летописац из мржње према породици Хуњади, намерно искривио неке податке и скрио друге. То је субјективан став, а историја мора бити објективна. Ионако су после открили његове неистине па је сматран неистинитим и непоузданим писцем. 

Тијана Лајић 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>