Јанко Сибињанин у народним песмама

Јанко Сибињанин у народним песмама
  • истраживачки задаци: У којим се народним песмама помиње Јанко Хуњади (Сибињанин Јанко)? Шта су то бугарштице? У каквом светлу је приказан, које особине показао? У каквим догађајима је учествовао? Одговара ли то историјској истини?
  • извори – штампани: Антологија народних јуначких песама, прир. Војислав Ђурић, Београд, СКЗ, 1983; Речник књижевних термина, Београд, Нолит, 1986, стр. 86 – 88.
  • место и време: прва половина октобра, самосталан рад код куће, школска библиотека

Резултати истраживања

У Антологији народних епских песама В. Ђурића, први пут смо се сусрели с бугарштицама и прочитала их јер се Јанко Сибињанин помиње и у њима. Бугарштице су песме дугог стиха (више од 10 слогова) и певале су се у приморју, по Хрватској и Босни. Њихова је и тема другачија, што им и сам назив говори. Вероватно је назив постао од речи „бугарити“ што значи тужити. Бугарштице се баве, дакле, неким лирским и емотивним темама.

Кум и супарник Краљевића Марка

Марко Краљевић и Мина од Костура песма је у којој се Јанко појављује као потпуно споредан лик, али већ из податка да од три дужности којима Марко Краљевић не може да утврди приоритет, сазнајемо да Марко врло цени Јанка Сибињанина, колико и цара. На страну то што је народни јунак спојио два историјска лика из различитих времена, који се у стварности нису могли срести, али у машти народног певача ништа лакше него спојити два највећа борца против Турака на Балкану: Марка и Јанка. Спајало их је њихово јунаштво, а не савремеништво. У пословицама један, Марко, касно је на Косово стигао, други се на Косову лоше провео, али су у питању две различите битке на истом простору. Маркова трилема у песми везана је за три града и њихова најчувенија становника: Стамбол, Будим и Сибињ.  Из тих градова стижу Марку позиви који сведоче да је Марко славан и цењен и од стамболског, и од угарског цара, као и од војводе Јанка Сибињанина. Први га позива у војску да се бори против Појазета (мора да је то Бајазит); други да му дође на венчање као венчани кум; трећи, Јанко, да му крсти оба сина. Марка је  мајка Јевросима саветовала да не одлучује по својим потребама те да не иде ни на весеље, ни на кумовање, него на војску, да се цар не би наљутио. тако смо у песми лишени сусрета Марка и Јанка, али сазнајемо да  су они блиски и да цене један другог. тако је народна уобразиља спојила два борца и јунака, а моја уобразиља замишља шта би било да мајка Јевросима ни је имала толики утицај на Марка.  Шта бо одабрао Марко?

У песми Девојка надмудрила Марка, пак, помињу се ова двојица јунака заједно са Павлом Уступчићем, као супарници који су кренули, сваки са својим сватовима да просе исту девојку, сироту, али мудру. Марко предлаже супарницима како да витешки реше заинтересованост за исту девојку: да она бира јабуку или прстен златан од онога јунака којег хоће за мужа. Два јунака безпоговорно слушају Марка, знајући за његову плаху нарав, и слажу се са свим његовим предлозима. Девојка је, такође, знала за Маркову нарав, па се послужила дипломатским одговором: одабрала кога је желела (Павла), али тако да не увреди ни Марка, ни Јанка. Марка је изабрала за кума, Јанка за старог свата, бирајући само прстен, јер јабука би довела до боја. То су важне функције у сватовима, по части, па се јунаци нису увредили, али је Марко схватио да је у питању дипломатија. Но, када је девојка признала Марку да се њоме послужила плашећи се Маркове сабље, то је нашег плаховотог јунака орасположило и цве пролази без сукоба.

Самим тим што народни певач, противно историјској истини, опет доводи у везу јунаке Марка и војводу Јанка, још једном показује колики је углед уживао Јанко у српском народу.   

Легенда и песма: Јана, Јанко и Секула

По легенди Јанко је ванбрачни син неке угарске лепе и сироте девојке, и нашег бездетног деспота Стефана Лазаревића. Из те везе родили су се близанци Јана и Јанко… јану не срећемо у народним песмама, нити у легендама, али је Јана добила касније сина Секулу, који се често помиње уз Јанково име. као прави ујак он се увек нађе у невољи У песми Бановић Секула и Јован Косовац Сибињанин Јанко и Секула су рођаци- Секула је Јанков сестрић и веома су блиски.

Песма Јован Косовац поново је спојила два јунака: Марка Краљевића и Јанка Сибињанина, и то баш у граду Сибињу. Одмарају се пијући вино, док им не стигне Јанков сестрић млади Секула, преплашен. Секула им приповеда о свом чудном сусрету са старцем на Косову. Умало није изгубио живот од тог старца да није поменуо име свог ујака Јанка Сибињанина. Тада га је старац пустио. Овај нам податак говори о томе како се уз Косово увек везује име и Марка и Јанка и како је Јанково име надалеко познато и спасава животе других већ при самом помену његовог имане, јер ужива велики углед. Марко у песми има функцију да објасни ко је чудни старац – то је Јован Косовац, који чува Косово од Турака и не да ником на њега. Тако овај јунак и није у песми лично, него посредно, преко казивања Секуле. Ако је Јован Косовац полумитски лик који је заштитник Косова, већ само јанково име отвара сва врата на Косову, јер и он је заштитник Косова на посредан начин – борио се на њему. Сигурно му није био циљ да заштити само косово, као што је то био циљ српском народу, него да их задржи што даље од Мађарске, али је, свеједно, јунак.

Сигисмунд Угарски, Младен Сибиновић

 Умље за безумље

Свога нећака Секулу Јанко не да ни за два града у Србији. У песми Секула се у змију претворио младог Секулу прво рођена сестра жели задржати да не иде с ујаком на Косово, али Секула неће да се у јунаштву разликује од ујака, па полази с њим. Затим девојке из Кучева желе да Јанко остави нећака с њима, али  Јанко га не да. Песма има бајколики елеменат јер се Секула може претворити у змију шестокрилу, и у том лику иде ноћу, док му ујак спава, у турски табор да донесе турског цара као сокола. Даје упутства ујаку да кад дође, ујак гађа сокола, и буде пажљив: Немој дати умље за безумље. Пробудивши се из сна, ујак Јанко не размишља довољно и гађа змију, размишљајући да је и сам рода соколскога (деспот Стефан Лазаевић), а не змиског. Песма је симболична иако се ради о историјском догађају и Другој косовској бици 1448. године. Осим уношења митолошких елемената песма је „изневерила“ историју и по томешто каже да су на Косово Јанко и секула ишли преко преко Браничева и Кучева, али је у историји познато да је ишао сасвим другим путем.

Лирски елементи у бугарштицама

Бугарштице, песме дугог стиха баве се јанковом судбином после пораза на Косову. У бугарштици Војвода Јанко бјежи пред Турцима, срећемо тужног витеза, који је изгубио војску и сестрића у том боју, а сам бежи са бојишта са хрпицом преживелих. Он моли Бога да пошаље росу и маглу и тако сакрије траг да их Турци не стигну: 

Допуст мени, мој боже, тиху росу у равнини,

                                                            мој видовни боже

тиху росу у равнини, сињу маглу у планини

докле бисмо ми јунаци наше главе сахранили,

                                                                 невољни јунаци.

Господ му је услишио молбу и невољник се са својим слугом извукао и безбедно вратио у свој двор. Јанко нам овде изазива саучесништво , баш као што је то изазвао код стваралаца бугарштице. У песми се именује као Угрин-Јанко. Тиме је његова невоља и појачана јер је странац у бегу у туђој земљи.

Војвођанско-угарски топоними у песми Смрт војводе Кајице

Смрт војводе Кајице проводи нас по целој данашњој Војводини. Главни јунак нам је непознат у историји, али су познати краљ Ђурађ тј. деспот Ђурађ и „војвода Сибињска“ или „Маџар-Јанко“. Ситуација у којој се среће шака пробраних српских војвода, махом историји непознатих, и много више мађарских, јесте лов. Српске војводе су у лову и жељни авантуре, прешле Дунав и читавим низом топонима приказан је њихов авантуристички ход: од Ковина, где су прешли Дунав, преко Влашке области до вршачких планина и Ердеља. У надметању с Мађарима 12 српских војвода у свим дисциплинама победе мађарске, па војвода сибињска хоће да се са српским краљем трампи, али овај не пристаје ни за благо Титела, Варадина и Сланкамена. Љут због тога Маџар-Јанко нечасно устрели најбољег међу српским војводама, војводу Кајицу. Преостали се освете тако да је у боју на Бељацу, крај Вршца, погинуо само још један српски војвода, а од Мађара само један остао, сам „од Сибиња Јанко“. Као у каквом старогрчком епу, српске војводе су оружјем направиле сандук, сахраниле Кајицу и на његов гроб положиле непријатељско оружје. Песма нас учи и то да је пријатељство Јанка и Срба било ствар интереса јер су имали заједничког непријатеља – Турке, али је било сукоба међу Мађарима и Србима. И историја говори да су деспот и Јанко били у сукобу, који се завршавао миром и родбинским везама успостављеним политичким венчањима, јер их је снажан интерес повезивао – борба против Турака. Посебно је занимљиво како народни певач именује Јанка прво неодређено, али поштовања вредног славног грађанина Сибиња, којем ни нема потребе помињати име: војвода сибињска. Затим, како је војвода губио главу и витешку част, он постаје јасније одређен, са дозом непријатељства, као Маџар-Јанко, а на крају је опет неодређен, али сад и без части војвода од Сибиња. Као да му у том последњем именовању видимо леђа, док бежи у Сибињ, и без војске и без образа. 

Функционална сазнања

Антологија из које су песме проучаване има  много разних објашњења уз песме, на крају књиге. Тако смо сазнали шта су фусноте и ендноте, каква је разлика међу њима. Фусноте су напомене уз текст на страници на којој је текст на који се односе, а ендноте су напомене на крају целе књиге или једне целине текста.  У фусноте се стављају детаљнија обавештења, или наводи књига из које је неки податак у тексту преузет. Објашњења уз песме на крају књиге су нам много помогла да боље разумемо песме и кога спомињу. Врло је компликовано пратити на шта и на кога се све аутор позива при објашњењима. Нисмо се задржавали на томе.

Песме су ме научиле да схватим да их је смишљао појединац, и да је анонимни стваралац имао и личне представе о Јанку, пиред оног уопштеног признавања Јанка као великог јунака, какав је Марко Краљевић. У неким песмама он је позитиван, у некима је славан, али није увек частан. 

Сазнала сам, мада сам то и раније виђала, да се стихови цитирају тачно онако како гласе тј. сваки стих се пише у нови ред, а ради уштеде простора, могуће је на крају стиха ставити косу црту и наставити у истом реду и следећи стих.

Василиса Лаганин, Теодора Радић, Славица Јурић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>