• истраживачки задатак: Пронаћи одредницу Јанко Сибињанин у приручницима и обавестити се о њему
• извори – штапани: Небојша Јовановић,  Лексикон личности у уџбеницима историје, , Нови Сад, стр. 390, одредница: ХУЊАДИ Јанко, Јанош Хуњади, Сибињанин Јанко 
• време и место: 15. 10. 2010. школска библиотека

Резултати истраживања

Живео од 1387. до 1456. године. Био је мађарски војсковођа. Ратовао је против Турака, и стално је побеђивао: Београд (1441), Сибија, Трансилванија (1442), Златица у Бугарској (1443)…  Није увек побеђивао, па је 1444. изгубио битку против Турака. Две године касније постао намесник. Године 1448. поново је продро у Србију где је опет изгубио битку против Турака. Деспот Ђурађ Бранковић га заробио у Смедереву и ослободио га тек кад су му мађарски сталежи обећали одштету. Ђурађ Бранковић и Хуњади су се зближили кад су Турци продрли у Србију 1454. Заједно су потукли Турке 1454. код Крушевца, и тада је Јанош почео да машта о војсци која би протерала све Турке са Балкана. Успео је само још једном да победи Турке, и то 1456. године у Београду, али је исте године умро од куге, у Земуну. У 15. веку Јанко је био симбол борбе против Турака.

Функционална сазнања

Сазнала сам како се наводи књига као извор, као и то шта је референсна литература. То је оно што највише волим, ако је илустровано и не оптерећује сувише: енциклопедије, лексикони (али не ђачки, него као овај лексикон личности), речници и друго. Срећа па не морамо све одреднице знати, него само оне које су нам потребне. запитала сам се да ли емисије Национална географија, национална историја, Дискавери могу да се сматрају референсним изворима. И то је као нека врста енциклопедије, са покретним сликама, а уместо писаних речи, имамо говор.

Милица Мајкић

• извори – штамани: Enciklopedija Jugoslavije, 4. Hil-Jugos, Zagreb, Leksikografski zavod FNRJ, 1960, стр. 305, одредница: Хуњади, Јанко (Hunyadi, Janos)

Резултати истраживања

Хуњади Јанош (Сибињанин Јанко у народним песмама) рођен је 1387. године и живео је до 1456. Био је ердељски племић влашко- словенског порекла. Његов отац је од хрватско- угарског краља Жигмунда 1409. године добио град Хуњади (Hunyad). За време првог турског покорења Србије, истакао се у борбама против Турака. 1441. год. победио је намесника Исак-бега, а 1442. год., постао је ердељски војвода и победио војску румелиског беглербега Шехабедина на реци Иаломити у Влашкој. Са  својих 12 000 коњаника учествовао је у српско-угарском походу против Турака 1443. год. Пристао је на турске понуде за склапање мира у Сегедину 1444., тим миром је деспоту враћена Србија. Након пораза угарске војске код Варне, Јанко се спасао бекством у Угарску.

Од  1446. године био је намесник у Угарској. Много пута је покушавао да створи велики савез против Турака, али се томе одазвао само Јурај Кастриота-Скендербег. Сибињанин је 1448. године продро у Србију и своју војску довео на Косово где је доживео велики пораз од турке војске Мурата II. Сибињанин је заробљен у Србији од оптужбом да су његове трупе пљачкале путујући кроз Србију.

1454. године је поразио турске трупе код Крушевца, које су биле под командом Фериз- бега,  након чега је бега заробио. Опустошио је околину Ниша и Пирота и спалио Видин. Његови планови о стварању велике војске и протеривању Турака са Балкана нису се остварили. Сибињанин је умро од куге, 1456. године, када се она појавила у хришћанској војсци. Његов старији син Ладислав је постао комадант београда, а млађи син Матија Ковин изабран је 1458. Године за угарског краља.

Функционална сазнања

Правила навођења књига и литературе нису ми била тешка. мало ме збуњује како да пишем страна имена: у оригиналу или како изговарам. Чини ми се да сви пишу у оригиналу, а наставници ме уче да их пишем фонетски, па се питам зашто и други не поштују то правило. Тако сам и у Енциклопедији Југославије нашла етимолошко писање, а на српском је језику, што ме још више збунило. Онда сам од наставнице сазнала да је то због некадашњег заједничког језика и заједниче државе. Хрватски језик има правило шисања страних имена етимолошки, а српски језик фонетски. исти проблем сам имала и с писмом. Зашто морам наводити књигу на писму на ком је писана? Али, правило је правило, да се поштује, а не да се пита и сумња. 

Василиса Лаганин